izabrana dela

izabrana dela

петак, 01. децембар 2017.

DREVNA SVETLA – Aldžernon Blekvud

  
            S velikim zadovoljstvom najavljujem devetu knjigu edicije „Poetika strave“: u pitanju je nova zbirka priča Aldžernona Blekvuda u Orfelinovom izdanju.
Kao što znate, ovu ediciju smo i započeli upravo Blekvudovim najboljim novelama, u knjizi VRBE. Bili ste oduševljeni naslovnom novelom, koju je Lavkraft smatrao a Ligoti i dalje smatra najboljom „čudnom“ pričom svih vremena;
plašio vas je zloćudni duh prirode, Vendigo, u ledenim kanadskim šumama i planinama u noveli „Vendigo“ i ježili ste se pod vrelim egipatskim suncem, pritisnuti teretom mrtvih vekova u „Silasku u Egipat“. Ta knjiga doživela je dva izdanja, što znači da je do sada usrećila 2.000 čitalaca u Srbiji i okruženju – ali to, takođe, znači da je publika prepoznala kvalitet i da je gladna za još.
Rezultat toga je ova nova Orfelinova zbirka koju je priredio stalni urednik edicije „Poetika strave“, dr Dejan Ognjanović, načiniviši pažljiv odabir kako u pogledu kvaliteta tako i tematike. Naime, sve priče u zbirci Drevna svetla povezane su opsesivnom Blekvudovom temom – Prirodom.
Blurb na prednjoj korici potiče iz Pingvinove Enciklopedije horora i natporirodnog, i glasi: „Blekvud želi da dok posmatrate drveće ili zvezde osetite sablasnu čaroliju prirode.“
Drevna svetla sadrže osam priča i pogovor Dejana Ognjanovića. Konkretnije, ovo su odabrane priče „prirodnog horora“:
Drevna svetla
Vuk koji trči
Dolina zveri
Vilinska staza
Izgubljena dolina
Stanarka
Raskoš snega
Žrtva


Prevod: Sava Kuzmanović i Dejan Ognjanović
Na kraju je i pogovor Dejana Ognjanovića: „Blekvud – Mysterium tremendum“.
Ilustracije, dizajn i tehničko uređenje: Tijana Jevtić.

Alternativna korica (neupotrebljena)

Nešto konkretnije o pričama:
Drevna svetla
Geodetski službenik dospe u  šumarak koji se odupire njegovim mernim instrumentima, a iza drveća koje stalno menja mesta i u prostoru u kojem strane sveta počinju da gube značaj kao da vrebaju neki entiteti stariji od čoveka...

Vuk koji trči
Lovac dospe u pustu uvalu usred šume gde oseti da ga neko ili nešto po vascelu noć posmatra i prati. Jedan vuk počinje čudno da se ponaša, kao da nije obična divlja životinja već nešto više...


Dolina zveri
Lovac prati džinovskog losa u legendarnu „Dolinu zveri“ – tamo gde hrišćanski bog nema šta da traži jer tu vlada indijansko božanstvo prirode, Ištot. Da li će lovac naučiti da poštuje drevne bogove pre nego što se zveri ostrve na njega?

Vilinska staza
Mladi čovek dolazi u veliki, organizovani lov u pustarama engleskog vresišta, gde ga zaintrigira činjenica da na vratima svake seljačke kuće stoji krst, ali ga privuče i legenda o „Vilinskoj stazi“ kojom se, kroz pustaru, kreću ljudske i neljudske duše. Najveća je, pak, privlačnost prema devojci čija je majka davno već nestala na pomenutoj stazi, a čije dozivanje sada oboje počinju da osećaju.


Izgubljena dolina
Dva brata blizanca žive u harmoniji, kao jedan um, sve dok se u francuskim Alpima ne zaljube obojica u istu devojku. Ubeđeni su da to neminovno vodi u smrt barem jednog od njih, kako bi drugi živeo srećan (slično kao u filmu Dead Ringers, 1988), ali ko će od njih prvi dospeti u „Izgubljenu dolinu“ gde obitavaju duše samoubica?

Stanarka
Kasno noću, u Alpima, čovek jedva pronađe slobodnu sobu za prenoćiti u jednoj gostionici – ali naprasno počne da u njoj oseća neodređeno jezivo prisustvo. Usledi sjajan kontrast između klaustrofobije i strave nepreglednih otvorenih prostora.
 

Raskoš snega
Tajanstvena hladna zavodnica odvlači protagonistu iz sveta ljudske zajednice daleko, daleko među snežne planinske vrhove gde vreba slatka, neosetna smrt u snegu. Hoće li on uspeti da se otrgne njenim čarima i raskoši snega?

Žrtva
Suicidno nastrojen čovek u francuskim Alpima prihvati da se pridruži dvojici neobičnih neznanaca u ekspediciji sa ciljem osvajanja neosvojivog vrha. Ali, čini se da oni imaju neke druge namere, nimalo ovozemaljske, a ove su možda povezane sa opaskom koju je uzgred čuo, o tome kako neki neimenovani „Oni sada prolaze vrlo blizu zemlji...“


Evo kako počinje moj pogovor:

Blekvud – Mysterium tremendum


„Nešto čudesno, a opet upola zastrašujuće, kao da je bilo u vazduhu oko njih. Bilo je tu nekakvo tupo mrmljanje, čujno ali jedva, udaljeno, iz pravca koji je teško bilo odrediti. Iznenada se pojavilo niotkuda. Uzdrhtali su. Taj čudni rasni drhtaj ponovo je prošao kroz grupu, nedobrodošao, neobjašnjen. Bio je urođenički: pripadao je nesvesnom primitivnom umu, upola detinjast a upola jezovit.“
- Aldžernon Blekvud -


            Izraz Mysterium tremendum (doslovno, tajna strahopoštovanja) označava ono skriveno i ezoterično, što je izvan ljudske moći poimanja ili razumevanja, i prema čemu se čovek odnosi sa drhtanjem. Nemački teolog i filozof Rudolf Oto definisao je ovaj termin opisujući spoj natprirodne strave i religioznog obožavanja ovim rečima: „I gdje se vjera u demone odavno uzdigla do vjere u bogove, zadržavaju 'bogovi', kao božanstva–numina, za osjećanje, uvijek nešto 'sablasno' o sebi naime navlastito svojstvo 'neugodnog–strahobalnog' koje se zapravo sa svojom 'uzvišenošću' oblikuje, ili putem sebe ocrtava." Prisustvo onostranog uvek će, dakle, smrtnog čoveka ispunjavati, pored ostalog, i strahom, bez obzira da li se radi o evokaciji božanskog ili demonskog. Uostalom, fine razlike između njih nije uvek tako lako uočiti jer božanstva su ćutljiva a demoni glasni i zavodljivi, i oboje koriste indirektne, simboličke, višesmislene oblike (ne)komunikacije koje je isuviše lako pogrešno protumačiti. Videti anđela, stoga, živom čoveku može biti isto tako zastrašujuće kao i videti đavola. Stvari su još komplikovanije onda kada se ne radi o percepciji ikakvog definisanog entiteta, već o ugođajima i impresijama teško rečima iskazivim.
            Engleski pisac Aldžernon Blekvud utemeljio je dobar deo svog opusa na neopisivoj sivoj zoni između božanskog i demonskog, odbijajući konvencionalne religiozne predstave (a pre svega iz dominantnog hrišćanstva) i tragajući, umesto toga, za sopstvenom idejom božanskog. Svojim lutanjima širom sveta, od Kanade preko Egipta do Kavkaza, a sa posebnim zadržavanjem u naročito mu omiljenim švajcarskim Alpima, dospeo je, tako, do panteističkog misticizma Prirode kao svoje lične, neoficijelne i neinstitucionalizovane, ali duboko proživljene i time ništa manje svete religije. Tajna strahopoštovanja, ubijena dogmom i institucijom Crkve sa svim njenim aktivnostima što slobodu gaze i uništavaju duh, vaskrsnuta je, za njega, u netaknutoj, praiskonskoj Prirodi.
            U svojoj autobiografiji pisao je: „Snažan osećaj jedinstva s Prirodom bila je vladalačka, kraljevska čarolija koja je nadvladavala sve druge, pa čak ni nagoveštaj komedije nije mogao da umanji njenu stvarnost. Njeno religiozno poreklo javlja se, može biti, u činjenici da sam ponekad, tokom njenog najsnažnijeg ispoljavanja, bio potaknut žudnjom da napustim praktični, utilitarni svet kojeg sam se gnušao i da postanem – monah!“ Priroda je, za Blekvuda, bila Hram, a život ispunjen poštovanjem prema njoj – jedna velika, neprekidna Ceremonija. Kroz njenu prividnu nepokretnost, piše on u priči „Inicijacija“ (1916), „uzdizala se moć, moć koja nema imena, moć što se negde u temeljima skriva – temeljima koji su nepromenjivi, nevidljivi, večno trajni.“
            Odbacivši rigidnost dogme, Blekvud je svoj život posvetio traganju – ali boravak izvan utabanih staza, gde se uvek komotnije i slobodnije osećao (i gde je, naposletku, tražio i njegov pepeo da se prospe), podrazumeva određenu dozu nesigurnosti, difuznosti, neodređenosti i tajanstva kakvih nema u toplom okrilju stada što neupitno guta psalme i propovedi u kakvoj crkvi. Kao neko kome je Tajna bila draža od Odgovora, večito upitan, Blekvud je bio nesmireni duh, a duhovni nemiri koji su ga gonili jasno se odražavaju u njegovim pričama strave i strahopoštovanja...


Knjiga izlazi iz štampe do Nove godine.
Ima 250 strana, tvrd povez, šivena, sa strane poprskana (ultra)ljubičastom.
Pretplatna cena za ovo izdanje iznosi 900 dinara, a pretplata traje od 01. do 31. decembra 2017.
Svaki pretplatnik dobiće na poklon bukmarker sa motivima ilustracija Tijane Jevtić koji na poleđini ima kalendar za 2018. godinu, i pretplata je jedini način da ih dobijete: u redovnoj prodaji, u knjižarama i na Sajmu, njih neće biti.

U toku pretplate možete naručiti i druga Orfelinova izdanja po pretplatnim cenama:

Edicija Poetika strave
·         A. Blekvud – Vrbe (700)
·         H.F. Lavkraft – Šaptač u tami (700 dinara)
·         M. R. Džejms – Zazviždi i ja ću ti doći (Rasprodato!)
·         R. Ejkman – Hladna ruka u mojoj (1.000)
·         Š. Džekson – Ukleta Kuća na brdu (900)
·         Š. Le Fanu – Karmila (900)
·         A. Maken – Veliki bog Pan (900)
·      Tomas Ligoti – Pisar tame (1.000)

Edicija Gluvo doba
·         D. Ognjanović – Zavodnik (800)

Knjige Ransoma Rigsa
·         Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu (900)
·         Grad pustoduha (900)
·         Biblioteka duša (900)
·         Priče o čudnovatom (900)

Edicija Srpska mitologija
·         Prognana bića (2.000)
·         Buntovnici (1.700)
·         O biljkama, životinjama i predelima (1.700)
·         Iščezli (1.700)
(ili 7.000 za sve četiri u kompletu, sa spec. zaštitnom kutijom)

Đorđe Kadijević
D. Ognjanović i Đ. Kadijević – Više od istine, Kadijević o Kadijeviću (1.900)

Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85 - svrha uplate = DREVNA SVETLA), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite a poštarinu plaća Orfelin.


5 коментара:

Man from Valley је рекао...

Не могу да се отмем утиску који ме држи сатима, прочитавши Огњановићев сиже сваке приче. Оно што хоћу да саопштим јесте интересантна ствар да Блеквудова "Древна светла", кичма приче доста наликује мојој необјављеној причи о бићима која имају мимикрију дрвећа. Разлика је што код мене није геодетски службеник, већ фотограф који слика пејзаж и примети необична одступања расоореда дрвећа у кратком временском периоду. Одступање мерних инструмената и компаса је натприродна посластица једне моје друге приче коју нисам завршио. Не знам да ли Блеквуд и ја имамо исти зодијачки знак (а немамо), фенотип наших гена испољавамо на сличан начин, његово тело делом упијено педесетак година касније ид стране мојег у уобичајеном кружењу материје и протоку енергије у природи, али знам да већина његових дела се крећу у мом фреквентном распону поимања натприродног, смештеног у копнене забити у којима и он ужива да наративно зарони. Оно што знам само да сам конкретније за Блеквуда чуо маја, 2015., а натприродни сценарији у причама ми се бар две деценије уназад мотају главом. Далеко од тога да моји књижевни покушаји могу да парирају једном Блеквуду, јер су то прозне девице, још увек незапљуснуте таласима неизбежне критике. Поента овог писанија је да људи, независни и непознати једни другима, пишу сличне ствари које их слично погађају. Ја се у Блеквудовој дивљини одморим и уживим у саспенсу, да ми натприродно дође некад као онај чоколадни дезерт који непотребно саспемо у стомак после ионако богатог ручка, али притом не мислим да су његова дела пуки доживљаји дивљине какве приређује авантуристични Џек Лондон.

Sandman је рекао...

Sta se unosi u uplatnicu da je svrha uplate?

Dejan Ognjanovic је рекао...

svrha uplate = DREVNA SVETLA

bratic је рекао...

Једва чекам! Свака част!

Man from Valley је рекао...

Угођај је читати овакве пробране приче страве, утиснут на фотељи, при мучењу свеће, док канџолике децембарске гране, на наговор снежоносног ветра, гребу прозор иза читаочевих леђа. То су приче за тињаве лампе и свеће.